Ana Ljevar: Zdrava hrana u službi lepote

 

Anči

Sa nutricionistom Anom Ljevar razgovarali smo o tome kako da se što uspešnije izborimo sa stresom i u kojoj meri hrana koju unosimo može uticati na naše zdravlje i lepotu.

Dr. sc. Ana Ljevar diplomirala je na Prehrambeno-biotehnološkom fakultetu u Zagrebu i doktorat je stekla  u oblasti nutricionizma.  Magistarski rad odbranila je na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu, a upravo završava Farmaceutski fakultet u Novom Sadu. Od 2012. godine direktorka je privatne firme, a od skoro je i generalni zastupnik kozmetičkih i medicinskih proizvoda poznate španske kompanije SKIN TECH PHARMA GROUP. Veoma je angažovana i  u "Centru za ishranu dr. Gifing" u Zagrebu kao stručni konsultant i aktivni je član komore nutricionista Hrvatske, kao i Hrvatske lekarske komore.

Naša sagovornica ističe da stres nije bolest, ali može biti njen uzročnik. Svesni činjenice da se ne može u potpunosti trajno eliminisati , mi ipak možemo uticati na to kako ćemo reagovati na probleme sa kojima se svakodnevno susrećemo. Ona otkriva da stres nije direktna posledica samog događaja, već procene istog kao ugrožavajućeg za nas, ali i uvida u sopstvene potencijale za reagovanje na njega. Dobra vest je da on nije ono što nam se realno dešava, već naša reakcija na ono što nam se događa tako da se njime može efikasno upravljati. Jedan od najvažnijih koraka koji treba preduzeti svakako se odnosi na zdrave životne navike i ishranu. Još je Hipokrat davno izjavio da hrana treba da bude lek, a lek hrana, tako da odluka oko izbora hrane najviše zavisi od našeg nivoa svesti. Kako bismo iskoristili sve njene dobrobiti potrebno je da imamo svesnu nameru, a stečene dobre navike će nas nagraditi energijom, kvalitetnom kožom, negovanim izgledom i zadovoljstvom. Koža je iskreni kritičar našeg životnog stila i to ne treba zaboravljati.

Koji su znaci stresa i kako ih prepoznati?

Stres je tema o kojoj svaki dan slušamo na televiziji, radiju, o njemu pišu novine i magazini. Svi o stresu govore na svoj način, a mnogi i ne pokušavaju postaviti jasnu definiciju; no za većinu pojedinaca pojam stresa je nešto negativno, opasno, što vodi u bolest i što treba izbegavati. Po pravilu telo ima spreman uspešan odgovor na stres koji se manifestuje kompleksnim nizom reakcija, ali kod hroničnog oblika sposobnost ovog odgovora sve više slabi. Telo postaje podložno njegovom negativnom biohemijskom i fiziološkom uticaju što naposletku može dovesti do bolesti.
Brojne su manifestacije stresa, a najčešće su:

• Umor, glavobolja, nesanica,depresija
• Probavne smetnje, peptički ulkus, iritabilni kolon, poremećaji u ishrani
• Napetost mišića, bolovi u vratu i leđima, PMS
• Povišeni krvni pritisak, ateroskleroza,dijabetes
• Infekcije, psorijaza, alergije, astma

Kako hrana može popraviti naše raspoloženje ?

Jedno od najvažnijih pravila u borbi protiv stresa, nervoze i lošeg raspoloženja jeste ne preskakati obroke. Preskakanje obroka i dugi vremenski periodi gladovanja dovode do pada nivoa šećera u krvi, što uzrokuje ne samo osećaj gladi i umora , već i razdražljivosti. Samim tim povećavaju se izgledi za kasnije prejedanje, te bi bilo poželjno dnevni unos hrane rasporediti na više manjih obroka. U stresnim okolnostima pojačana je potreba organizma za hranjivim materijama, stoga bi posebnu pažnju trebalo posvetiti izboru namirnica. Stres utiče na način na koji organizam iskorišćava hranjive materije, pa može dovesti do njihove smanjene apsorpcije ili uzrokovati njihov povećan gubitak urinom. Osim toga, pojačava ćelijsku aktivnost u organizmu, a time i potrebe za hranom. Upravo zbog toga je izbor nutritivno vrednih namirnica od velike važnosti jer one mogu organizmu pružiti značajno olakšanje i zaštitu od stresa.

Koji vitamini i minerali čine sastavni deo antistres terapije?

Vitamini A, C i E, beta-karoten i selen važni su za održavanje zdravog imunološkog sastava. Tkiva osetljiva na stres, kao što su tkiva nadbubrežne žlezde i hipofize troše antioksidanse tokom stresa. Zbog deficita antioksidansa slabi otpornost organizma prema razčilitim infekcijama, pa se tako se povećava verovatnoća za budući stres.

Antistres jelovnik

Hrana koju unosimo može olakšati ili pogoršati simptome stresa, pomoći ili odmoći telu u odgovoru na njega. Nutricionista Ana Ljevar nije zagovornik striktnih jelovnika i tačno određenih pravila kada i šta jesti, pa predlaže neke od namirnica koje je poželjno uvrstiti u svakodnevnu ishranu u periodima stresa, a koje će ujedno osigurati sve bitne nutritijente i smiriti telo i psihu pogođenu njime:
• Pomorandža je jedan od najpopularnijih izvora vitamina C, a pokazalo se da ovaj svestrani vitamin pomaže vraćanju krvnog pritiska u granice normale nakon stresne situacije.
• Orašasto voće nadoknađuje dnevne potrebe ćelija pogođenih stresom i to vitaminima B kompleksa i vitaminom E, a grickanje malih, ali slasnih plodova, oslobađa od negativne energije.
• Tamna čokolada obiluje kakaom koji dokazano snižava krvni pritisak i antioksidansima koji neutrališu razorni uticaj  slobodnih radikala nastalih stresom.
• Zeleno lisnato povrće obezbeđuje potrebe za magnezijom koji je poznat i kao ''antistresni'' mineral. Opuštajući mišiće i delujući pozitivno na psihu, magnezijum pomaže u smanjenju napetosti, razdražljivosti i glavobolje izazvane stresom.
• Ćuretina je bogata esencijalnom aminokiselinom triptofanom koja je nužna za stvaranje serotonina, hormona koji je zaslužan za dobro raspoloženje. Takođe, ćuretina sadrži i druge esencijalne aminokiseline za kojima su potrebe povećane u stanju stresa.
• Sardelice su ukusan i povoljan izvor omega-3 masnih kiselina za koje naučnici veruju da sprečavaju naglo izlučivanje hormona stresa.
• Jogurt je idealni saputnik stresnih situacija. Praktičan u svakoj situaciji, lako je varljiv, a sadrži visokokvalitetne belančevine i kalcijum.

Za bolju kontrolu nad stresom, naša sagovornica preporučuje da se uvede redovna fizička aktivnost koja podstiče lučenje endorfina, prirodnog agensa za podizanje raspoloženja i završava jednom lepom porukom: "Smejte se, smeh je najbolji lek!"

Tekst: Ivana Gavrilović Stanković

Foto: Privatna arhiva